samotreehillvlada575

U zadnje dvije godine od kada nismo zajedno, često mislim na nathana…. Ne znam zašto me na sam spomen duša zaboli, ako ga više ne volim… ponekada se pitam da li griješim? Da li sam morala poć za njim? Da li ga još volim? Možda u zadnje dvije godine sama sebi poričem istinu… …. Cijeli dan sam provela sa sebastianom… fali mu otac… jer nije dovoljno što ga viđa samo ljeti… za dva dana putujemo za los angeles…. Sama spoznaja da ću vidjeti nathana….. preplave me neki osjećaji…. Ne znam što je to… ipak, možda ga još volim…

- hales, moramo razgovarati!- zabrinuto mi je rekao lucas..
- lucas, što je?- upitala sam ga, pomalo zabrinuta…
- danas….- zastao je, kada su mu potekle suze…
- lucas, što je?- sve sam bila više zabrinuta
- ubio se keller!- odjednom je prozborio…
- što?- upitala sam iznenađeno…
- da, objesio se u zatvoru…- odgovorio je…
- pravda je zadovoljena…- rekla sam pomalo sa olakšanjem…
- da… samo se sjetim što je sve učinio… brooke, james, julia….- sjetio se svega…
- da...- odgovorila sam kratko, kada su mi suze potekle….

Nema dana kada se ne sjetim brooke, julie, a najviše jamesa… kada se sjetim da je mogao biti tu s nama sada….

- sada je sve gotovo…- odgovorila sam nakon kratke šutnje…
- gotovo! Da, gotovo je…- odgovorio je, kada se zamislio…



nakon dva dana


- sebastian…- polagano sam ga budila iz sna…
- dušo, moraš se spremiti, zakasnit ćemo na avion… hajde, vidit ćeš tatu…- rekla sam tiho…
- tata?- naglo se ustao…
- da, tata…- rekla sam s nostalgijom…
- jesi li sve sinoć spremija što želiš poniti…?- upitala sam…
- da!- odgovorio je…
- idemo te obući…- rekla sam mu i poljubila ga…

nakon sat vremena već smo sjedili u avionu… čudno, uvijek sam se ja bojala aviona i tih letova, a sebastian… s njim nikad nije bilo problema… na tatu je…. Već me je počeo luditi sa košarkom, heh… sebastian je jedva čekao vidjeti oca… kao i svaki put čekao nas je na aerodromu… kada sam ga vidjela, politila sam mu u zagrljaj… mislila sam da će me odbiti, ali…. Ali nije…. U tom trenutku sve je nestalo…

- tata, tata!- vikao je sa uzbuđenjem sebastian….
- Gdje je moj mali?- nathan ga je zagrlio…
- Jeli mama bila dobra prema tebi?- upitao ga je…
- Da…. – odgovorio je…
- Jeli ti dala igrati košarku…- upitao ga je…
- Da.aaaaaaaaaaaaaaa….. ipak sam ja njen dečko!..- odgovorio je na što smo se nathan i ja nasmijali…

Bili smo ponosni što imamo pametnog sina…. Ostatak dana proveli smo kod nathana, zabavljajući se kao prava obitelj, ali…. To mi nismo bili….kako se večer bližila, tako se približija i moj odlazak, pa tako i rastanak sa sebastianom….

- seba… mama mora ići!...- odgovorila sam drhtavim glasom, nathan me je pogledao…
- mama, zar moraš ići?- upitao me je…
- dragi, znaš da moram… budi dobra tati…- odgovorila sam i zagrlila ga… suze su mi potekle….

Svaki put mi je rastanak teško padao… a i sebastianu…

- ostani večeras…- prekinuo nas je nathan…
- što?- upitala sam iznenađeno…
- da, ostani… ostani par dana… naravno ako hoćeš…?- odgovorio je…
- da mama ostani…- javio se sebastian…
- da… da… hoću!- rekla sam pomalo iznenađena…


P.S sorry šta je kratko…. Ali neman vremena, pa sam ovo na brzinu napisala… neman vremena jer uživam u zadnjim danima praznika… pa tako… ali obećajem nadoknadit ću vam to…..

Prošle su tri godine…. Ništa više nije isto…. Ništa….. nathan i ja? Rastali smo se…. Jednostavno je nešto puklo… razlog? Karijere naše…. Nathan je poznati sada igrač lakersa u los angelesu, a ja poznata pjevačica u New Yorku…. Na izgled naša jaka ljubav, što može prebroditi sve, ovo je uništilo…. Naš sin? On je sa mnom…. Preko ljeta je sa nathanom….. lucas je sa mnom…. Živimo zajedno… najbolji prijetelji u dobru i zlu…. Ne želim nathana kriviti… ni u jednom pogledu….. jer… želio je ostvariti svoj san, a i ja svoj… ali znam da je s nama gotovo…. Jer… ne volim ga više kao prije… ne više na onaj način…. Malena brooke? Uvijek pita za mamu… brooke nam svima nedostaje…život mi se preokrenuo skroz… u naš život je ušla jedna osoba… vanessa davis… tko je ona? Ona je sestra blizanka od brooke… da nismo ni mi znali za nju… jednog jutra nam je pokucala na vrata kada smo je vidili mislili smo da je brooke… ali poslije nam je sve objasnila… čudno brooke je nikada nije spominjala…
Prije mjesec dana srela sam annu i felix-a… da oni žive u new yorku… rachel, peyton, jake, skills, bevin, mouth i ostali? Oni su se svi raspršili… više nitko ne živi u tree hillu… često se čujem s njima, nekada se posjetimo…. Rachel je otišla u modne vode… trenutačno je u rimu… nosi modnu reviju… peyton je u new yorku… … naravno s njom su i jake i janny…. Meni pomaže u mojoj karijeri…. Skills i bevin? Oni su u los angelesu… da i on igra u lakersu… mouth je trenutačno isto u los angelesu… kao glavni komentator… san mu se ostvaria… on i rachel su još zajedno… samo što ona putuje, radi toga se još nisu vjenčali…. Naravno Tim je s nathanom… gdje nathan tu i on…
Vrijeme nas je skoro sve razdvojilo…

- dobro jutro, hales!- pozdravila me je vanessa.
- Jutro!- uzvratila sam joj dok sam ispijala zadnje gutljaje jutarnje kave…

Da vanessa živi s nama… ona i lucas.. su… super prijatelji… ona mu dosta pomaže u odgoju malene brooke… mislim nije malena, curica je već od pet godina…

- što ti je danas u planu?- upitala me je.
- Iskoristiti cijeli dan sa sebastianom, znaš da se bliži ljeto pa tako i njegov odlazak nathanu!- odgovorila sam pomalo s nostalgijom..
- Ne poznam baš nathana, kao osobu, ali žao mi je što se sve dogodilo između vas… ali imate barem nešto zajedničko… sina… pravog anđela..- odgovorila je..
- Da…- kada sam se zamislila…

Pitala sam se, što je ovo nama trebalo? Iako je među nama gotovo, nathan mi nedostaje… jer uz njega sam imala neku zaštitu… žao mi je što ga volim kao prijatelja… ali i to ne možemo biti… uvijek kada dovedem sebastiana k njemu, uvijek izbiju svađe…

- hales?- trgnula me je iz razmišljanja vanessa..
- što?- upitala sam je…
- idemo ja i lucas u šetnju sa brooke.- odgovorila je..
- da, ok!- odgovorila sam…

stare rane još bole… kada pogledam u sebastiana, vidim nathana, a i jamesa lucasa…



znam, znam... kratko je... ali nadam se da vam se sviđa... e da, još nešto... sadašnjemu sinu prominila sam ime... pa se zove sebastian lucas... eto....uživajte još tjedan dana na praznicima....

Nisam mogla vjerovati tko je stajao preda mnom. Cris, cris keller. Mislim uvijek mi je bio čudan, ali nikad nisam pomislila da može biti ubojica.

- zdravo, haley!- pozdravio me je sa smijehom.
- Ti?- upitala sam ponovo, dok me je hvatao sve veći strah.
- Da, ja.- odgovorio je.
- Zašto?- upitala sam ga.
- Neznam, možda…….. hahaha- nasmija se.
- Hm.. možda zato jer si me ostavila, zato jer me nisi znala voljeti.- rekao je pogledavši me sa bijesom u očima.
- Zašto moj sin?'- viknula sam u suzama.
- Još jednom vikni i gotova si!- zaprijetio mi je prislonivši mi nož na vrat.
- Zašto? Zašto, brooke, julia??????- upitala sam ga drhtavim glasom.
- Previše postavljaš pitanja.- odgovorio je.

Pogledala sam ga, onda u nathana koji je ležao na podu u nesvijesti. Izgleda da je cris skroz zaboravio na njega.

- cris, zašto? Što su ti oni skrivili, što ti je skrivio moj sin?- upitala sam ga.
- Hoćeš istinu, evo ti je. Tvoj sin, ubio sam ga zato jer je tvoj sin, zato jer sam znao da ćeš tako patiti. Julia, zato jer je počela shvaćati tko je iza svega ovoga, a i zato što nije htjela biti sa mnom. Brooke, mislim mislio sam ubiti i nju i dragog joj mužića, lucasa. Ali eto, on je preživio, a sada ima patnje, ali imat će ih još više kada ubijem vas dvoje, haha. - Nasmijao mi se u lice.
- Gade!- viknula sam na njega.
- Hrabra si.- odgovorio je samo i uputio se prema meni.

Počeo me je ljubiti po vratu, počeo me je na silu ljubiti, dirati. Opirala sam se.

- neeeeeeeeeeeeeeeeeee. Ostavi me. Gade.- opirala sam se.

Odjednom se stvorio nathan, uhvatio ga je i počeo tući. U jednom trenutku cris je izvadio nož i uboja nathana.

- neeeeeeeeeeeeeeeeee.- viknula sam, uzela sam vazu i razbila je od crisovu glavu. Ostao je bez svijesti.
- Jesi dobro, ljubavi.- upitala sam nathana
- Jesam, bit će sve u redu, samo mi je malo ruku. Pomozi mi zavezati crisa i pozvat policiju- rekao mi je.

Nakon što smo svezali crisa, pozvali smo policiju. Nakon par minuta policija je vodila crisa u policiju.

- sve je gotovo, sve je gotovo, draga.- zagrlio me je nathan poljubivši me.
- Nikada nisam mislila da bi on takvo što napravio.- rekla sam mu.


Nakon par dana


Svi smo se skupili u crkvi, naručili smo misu za jamesa, brooke i juliu. Bilo je veoma tužno, moj sin, brooke, julia, nisu zaslužili to. Ništa nisu krivi. Neka ih anđeli čuvaju. Posjetili smo njihove grobove, kao i obično. Došli smo do brookina, lucas je stajao nad grobom sa malenom brooke u naručju.

- ljubavi, evo nas. Došli smo ponovo. Evo tvoje malene. Nedostaješ nam. Cris te je ubio. Ali sada plaća za sve. Ljubavi, tako mi nedostaješ.- zaplakao je.
- Brooke, nedostaješ i nama. Čuvaj nam našeg malenog anđela.- zaplakala sam, kada me je zagrlio nathan


Nakon nekog vremena


- nathan, došlo je vrijeme.- došla sam do nathana i rekla mu misleći na rođenje našeg djeteta.
- Molim, već?- upitao je kroz šalu.
- Ne zezaj se. Boli me sve.- rekla sam već histerično.
- Idemo odmah.- rekao je.

Vozio je do bolnice kao lud, nervozan cijeli. Vrijeme je tako prošlo, tako da sam se ubrzo nalazila u rađaonici. Nakon teških bolova i velikoga napora, iscrpljenosti, napokon se čuo dječji plač.

- čestitamo, dobili ste prekrasnoga sina.- uputio mi je riječi doktor.
- Možete li mi ga dati?- upitala sam.
- Da, naravno.- rekao je.

Nakon minutu nathan se pojavio.

- ljubavi!- došao je do mene i poljubio me.
- Nathan, ovo je naš sin.- rekla sam mu.
- Prekrasan je kao i majka.- pogledao ga je kada mu je suza potekla niz lice.
- Zvat će sesebastian lucas.- rekao je nathan, kada sam ga pogledao.
- Da, zvat će se tako- i pogledala u njih dvojicu.
- Dobro došao na svijet,ovo ti je tata,a ja sam ti mama.- govorila sam jsebastianu lucasu, kada mi je potekla suza radosnica

Ubrzo su došli lucas, peyton i jack.

- čestitamo vam svi.- rekao je lucas.
- Hvala!- odgovorili smo.
- Pogledaj te ga, ovo je sebastian lucas.- rekao je nathan, kada ga je lucas pogledao.
- sebastian lucas?- upitao je lucas iznenađeno.
- Da brate, dobio je ime po tebi .- odgovorio mu je nathan.

Nakon njih došli su i skills, mouth, richel, bevin…. Svi su jamesa lucasa iznosali. Svi su se veseli skupa sa nathanom i menom.

- najbolje je da haley i sebastiana lucasa ostavimo da se malo odmoru, tako da nam što prije dođu doma.- rekao je nathan.
- Da naravno, mi smo se ovdje uspričali, a nismo mislili na haley.- rekla je peyton
- Ma ne ljudi, ne brini te. Je da sam umorna i sve, ali kada ste vi tu, zaboravim.. rekla sam im
- Vidimo se sutra.- rekli su mi i otišli.
- Odspavaj i odmori se dobro.- rekao mi je nathan, poljubio mene i james lucasa i otišao.



Nakon nekog vremena.



Dosta je već prošlo vremena, sebastian lucas već ima godinu dana, a malena brooke malo više. Preslatki su. Lucas se pomirio da brooke više nema, krenuo je dalje, sa malenom brooke. Ništa nije kao nekada. Ne može biti sve kao nekada bez brooke i malenog jamesa, trenera. Nema dana kada ne mislimo na njih, uvijek ću nam biti u srcu i uz nas. Više nismo tinejđeri, sada smo odrasli ljudi, roditelji. Mladi roditelji. Sada kada je sve ovo prošlo, bivša ekipa rivens, odlučilo je izvršiti obećanje dato davno, treneru. Okupili smo se svi kao i obično na river curtu. Mi navijačice? Nemamo kapetanice, jer brooke nam je to, neka je više nema. Navijamo u njenu čas, u čast trenera.



THE END



Dragi moji čitatelji!
Drago mi je što ste čitali moju priču, što vam se svidjela. Obećala sam da ću objaviti nastavak do škole, ali objavljujem kraj. Hvala vam, što ste bili uz mene, jer da nije bilo vas, ne bi bilo ni ove priče. Žao mi je radi smrti jamesa i brooke, ali da toga nije bilo i dosta toga, onda ova priča ne bi imala smisla. I dalje ću vas čitati i komentirat. Ovaj blog će biti i dalje otvoren za sve obožavatelje one tree hilla, možda jednom, opet počnem nešto pisati na njemu, naravno o tree hillu.. Pozdravljam sve obožavatelje one tree hilla i sve ostale.
Voli vas sve « haley »

Nakon dva dana



Došao je dan da se oprostimo zauvijek sa brooke. Od njene smrti. Lucas se zatvorio u sebe. Uopće ne znamo što se ustvari dogodilo u noći kada se dogodila nesreća. Nathan i ja smo se uputili kod lucasa.

- dobro jutro!- pozdravili smo ga kada je otvorio vrata.

Samo je odmahnu rukom i otišao po malenu brooke.

- zar ćeš je voditi na groblje?- upitala sam ga.
- Da!- odgovorio je povišenim tonom.

Potekle su mu suze niz lice. Bilo nam ga je teško takvoga gledati. Tu bol koju je osjećao, razumili smo. Ja sam se isto nakom smrti jamesa zatvorila u sebe, ali neću dopustiti to lucasu. Mora ići dalje kroz život radi svoje kćeri. .

- idemo?- upitao ga je nathan..

otišao je van bez ikakvoga razgovora u naručju noseći malenu brooke.

- ja ću nakon pogreba razgovarati s njim.- rekla sam nathanu.
- Da naravno! Ja sam pokušao jučer ali ništa. Ne želi uopće ni odgovoriti na nikoje pitanje, ako odgovori to je povišenim tonom.- odgovorio je nathan.

Došli smo na groblje, tamo su stajali svi prijatelji od brooke i lucasa. Svi su bili u crnu, svi u suzama. Došlo je vrijeme da pokopaju brooke. Lucas je dao malenu brooke svojoj majci karen. Stajao je nad grobom brooke, gledajući kako je spuštaju u grob. Suze su tekle niz lice, nešto je prošaptao. Poljubio je crvenu ružu i bacio je na lijes. Opet je nešto rekao kroz suze. Tada smo svi svatili što je rekao.

- osvetit ću se onome ko je prerezao kočnice!- rekao je kroz suze, svi su ostali bili iznenađeni.
- Zbogom najdraža!- nastavio je.
- Čuvali te anđeli!- jecajući je rekao.

Okrenu se prema malenoj brooke uzeo je i otišao. Pošla sam za njim.

- lucas, stani!- viknula sam za njim.

Nije stajao, trčala sam za njim kada sam ga napokon uhvatila.

- trebamo razgovarati.- rekla sam mu obrisavši mu suze sa lica.
- Što imamo razgovarati, o tome kako mi se kćer rodila, a odmah joj majka umrla. Nije je ni upoznala. – rekao je kroz suze u bijesu.
- Lucas, smiri se, ako ko zna za gubitak voljene osobe, onda, ta sam. Znam kako ti je.- rekla sam mu, kada sam nastavila.
- Nemoj si to raditi, nemoj se zatvarati u sebe. Znamo svi da je gubitak najteži. Ali imaš kćer kojoj si potreban.- rekla sam mu, kada je pogledao u malenu.
- Što je bilo u noći kada se dogodila nesreća?- upitala sam ga.

Šutio je,

- čuli smo svi što si rekao na grobu, reci mi lucas?- upitala sam ga.
- Vozili smo se sa tuluma, bilo je crveno na semaforu, htio sam zakočiti, ali nisam mogao. Kočnice su otkazale. Sutradan mi je došao policajac i rekao da je neko prerezao kočnice. Zadovoljna?- upitao me je, drhtavim glasom.
- Ne brini, bit ću ja u redu, ako mi bude potreban razgovor potražit ću te.- poljubio me je i otišao.

Do mene je došao nathan i zagrlio me.

- i?- upitao me je
- netko je prerezao kočnice!- rekla sam mu uplašeno.
- Misliš da se vratio?- upitao me je.
- Vratio se!- odgovorila sam mu misleći, što nas opet čeka.


Sutra


kao i svako jutro nathan je otišao trčati, došao je u kuću sa poštom u ruci. Kada mi je pokazao žutu kovertu, znala sam što slijedi. Otvorio je kovertu i počeo čitati.

- dragi, moji najdraži! Kako ste mi vi? Ja sam super. Rekao sam vam da se pripremite za sljedeće. Što ste mislili? Da se više neću vratiti? Hahahaha. Pogriješili ste. A jadna brooke, tako mi je žao……….. eto, vas dvoje, ubrzo se vidimo!- nathan je pogledao u mene, kada sam briznula u plač.
- Ubit će nas sve, zašto nas ne ostavi na miru?- upitala sam nathana, kada me je zagrlio.
- Ubrzo će se sve riješiti, vidit ćeš!- rekao mi je i čvrsto me zagrlio.
- Trebamo obavjestiti policiju!- rekao je i uzeo telefon.

Nakon što im je rekao sve, policija je za pet minuta već bila kod nas, došao je i lucas. Sve se opet ponavljalo, pusta istraga, praćenje telefonskih poziva, policija nas je pratila u stopu. stalno smo se svi zapitkivali što je sljedeće, oće li biti kao i prošli put, da se ne javi neko vrijeme, pa da opet ubije nekoga. Ta su nas pitanja mučila iz dana u dan. Uvijek sam mislila da me netko prati, ali kada bi se okrenula to je bio samo policajac koji me čuva. Dani su prolazili, ali ništa. Nismo znali što da radimo, nije ni policija znala što da radi. Policija je nakon nekoga vremena odustala, opet smo bili sami, samo nathan i ja. Jedne večeri kada smo se vraćali od lucasa i malene brooke, imala sam onaj predosjećaj, da će se nešto dogoditi. Kada smo ušli u onu mračnu kuću našu, čula sam nešto, okrenula sam se, nathana nije bilo. Upalila sam svijeću.

- o ne!- viknula sam, nathan je ležao na podu nepomično.

Nisam se ni snašla, jedna je osoba stajala ispred mene. To je bio ubojica.

- ti?- upitala sam iznenađeno, pomalo u strahu.

Tulum je išao sve više u noć. Svi smo se zabavljali. Nathan je bio presretan. Obožavam ga. On je jedini muškarac u mome životu. Always and forever, dok nas smrt ne rastavi. Kada me pogleda sa onim pogledom, onim plavim očima, ne mogu mu ništa odbiti.

- hales!- prekinuo me je nathan u razmišljanju.
- Dragi, reci!- rekla sam pomalo zbunjena
- Iman jednu molbu, bili zapjevala, samo jednu pjesmu?- upitao me je i pogledao me onim pogledom, jer je znao da ga tako neću odbiti.
- Ok! ali samo jednu! To radim radi tebe!- rekla sam mu poljubivši ga

Stala sam na pozornicu, pomalo me je hvatala trema. Kada sam pogledala nathana, sve je prošlo. Počela sam da pjevam.

- I never promised you a ray of light,
I never promised there'd be sunshine everyday,
I'll give you everything I have, the good, the bad.
Why do you put me on a pedestal,
I'm so up high that I can't see the ground below,
So help me down you've got it wrong, I don't belong there………….-

Kada sam završila svi su pljeskali. Do mene je došao nathan i poljubio me.

- hvala ljubavi!- prošaptao mi je.

Nakon nekog vremena, tric je bio prazan. Ostali smo samo nathan i ja. Zaključali smo tric i uputili se prema autu.

- znaš, da odemo pješice doma?- upitao me je.
- Da, naravno! Noć je prelijepa.- odgovorila sam mu i bacila mu se u zagrljaj.

Zvijezde su treperile.

- o čemu razmišljaš?- upitao me je nathan
- o našemu sinu!- pogledala sam u najsjajniju zvijezdu na nebu.
- Volio bi da je sada uz nas!- odgovorio je nathan.
- Nema dana da ne pomislim na njega, vidiš onu najsjajniju zvijezdu na nebu?- upitala sam ga
- Da!- odgovorio je
- To je naš sin, najsjajnija zvijezda koja nas gleda s neba.- odgovorila sam mu, čvrsto ga zagrlivši.
- Hales, bit će sve u redu!- odgovorio mi je nathan.

Napokon smo došli doma. Spremili smo se na spavanje. Zaspala sam kao i svaku večer u naručju nathana. Tu se osjećam sigurna. Nakon nekog vremena iz sna nas je probudio nathanov mobitel.

- halo!- javio se
- što?- upitao je zabrinuto nathan.
- Jeste li dobro?- upitao je nathan
- Da, odmah dolazimo!- odgovorio je i poklopio.
- Tko je to bio?- upitala sam nathana.
- Lucas, imali su prometnu. Spremi se idemo u bolnicu.- odgovorio je.
- Da, naravno! – odgovorila sam mu, kada sam ga upitala s čime ćemo do bolnice.
- S motorom!- odgovorio je.

Nakon minutu, već smo jurili do bolnice. Napokon smo došli. Kada smo ušli, vidili smo lucasa cijelog krvavog i u modricama.

- jesi dobro?- upitala sam ga zabrinuto.
- Ja sam dobro, ali brooke nije. Bore se za život nje i djeteta.- odgovorio mi je, kada me je zagrlio.
- Bit će sve u redu!- rekao mu je nathan, zagrlivši ga.

Ostatak vremena smo proveli u šutnji. Kada se odjedanput pojavio doktor.

- lucas scott?- upitao je doktor lucasa.
- Da, taj sam! Reci te mi kako su brooke i dijete.- upitao ga je lucas sav izbezumljen.
- Žao mi je gospodine scott! Sve smo poduzeli da vam spasimo ženu, ali nismo uspjeli. Spasili smo dijete, ali ne i suprugu.- rekao je doktor i otišao.
- Neeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee!- Viknuo je lucas u suzama i potrčao u operacijsku salu gdje su se nalazile brooke i dijete.

Krenuli smo za njim. Kada smo ušli, lucas je već držao mrtvu brooke u naručju. Nikada ga nismo vidjeli tako izbezumljenog. Nathan i ja smo stajali na vratima i promatrali. Prišli smo lucasu i zaplakali. Kada mu je nathan rekao.

- lucas , pusti je! Nije više s nama.- rekao mu je nathan.

Znali smo kako se osjeća. Znamo kako je to kada nekoga izgubiš. Nije se htio odvojiti od brooke, dok nisu došli po njezino tijelo. S teškom mukom su je odveli. Lucas je nije htio pustiti. Kada je prišla medicinska sestra lucasu.

- ovo je vaša kćer!- držala je malenu curicu u naručju.
- Primite je- rekla mu je.

Lucas je primio u naručje, suze su tekle mu niz lice.

- lijepa si kao i mama!- rekao je tiho jecajući.
- Zvat ćeš se kao i ona, brooke. – prošaptao je.
- Brooke, dobro došla na svijet.- rekao je kroz suze.
- Prelijepa je!- prišla sam mu.
- Uz tebe smo!- rekla sam kroz suze.
- Drži se, braco!- prišao mu je nathan.

Nakon nekog vremena izašli smo svi četvoro ispred bolnice. Lucas je zastao u naručju držeći malenu brooke.

- ne brini ljubavi! Brinut ću se od njoj! Bit ću najbolji otac na svijetu! Zbogom ljubavi!- rekao je kroz suze pogledavši u nebo.

Nakon par mjeseci



Prošli put kada smo čuli za ubojicu bilo je prije par mjeseci. Od smrti julie, nema mu više traga. Možda je tako najbolje. Napokon mir. Svi su sretni. Lucas jedva čeka da brooke rodi. Još tri tjedna. Ja sam trudna, napokon. Nathan jedva čeka da rodim. Mislim da smo ovo zaslužili. Nakon toliko nesreće, vrijeme je za sreću. Danas je nathanu rođendan. Pripremamo mu proslavu. Pravo iznenađenje.

- dobro jutro!- poželio mi je nathan, kada je došao s trčanja.
- Sretan rođendan!- zaželio sam mu.
- Hvala!- odgovorio je, kada je nastavio.
- Baš sam razmišljao dok sam bio vanka. Da odemo predvečer u šetnju do mola gdje sam te zaprosio. Samo nas dvoje. Mislim troje!- rekao je poljubivši me u trbuh.
- Hm….- razmišljala sam kada me je prekinuo.
- Ljubavi, danas mi je rođendan!- pogledao me je s onim pogledom, kojem ne mogu odoliti.
- Ok! Idemo!- odgovorila sam mu.
- Hvala ljubavi!- zagrlio me je, sav sretan.
- Sve za tebe ljubavi!- odgovorila sam mu kada sam nastavila.
- Ja sada idem! Dogovorila sam se s brooke i peyton! Vratit ću se brzo!- poljubila sam ga i otišla.

Dan je bio sunčan. S peyton i brooke sam se dogovorila u tricu. Za rođendan, proslava će bit u tricu. Idealno mjesto. Poslije će nam se ostali pridružiti. Napokon sam došla do trica. Zastala sam pred ulazom. Tu sam upoznala crisa. Kada sam htjela otići s njime. Danas se ponosim na sebe što nisam. Od tada više nisam čula za njega, srećom. Bio je opsjednut sa mnom. Ušla sam u tric, kada sam vidjela brooke i peyton.

- curke!- pozdravila sam ih
- ej, hales!- uzvratile su mi
- trebat ćemo malo s ovim požuriti.- rekla sam im i bacila se na posao.
- Zašto?- upitala me je peyton.
- Zato jer idem s nathanom poslije u šetnju.- odgovorila sam.
- Ok! Ne trebao se žuriti, brooke i ja ćemo to dovršiti do kraja!- odgovorila mi je peyton.

Tako smo se zabavile da sam zaboravila na vrijeme.

- ajme, nathan će me ubiti!- rekla sam im, pomalo uspaničeno, kada mi je zazvonio mobitel.
- Ej dragi, sorry, skroz sam zaboravila na vrijeme!- rekla sam mu u jednom dahu.
- Ljubavi ne brini! Reci gdje si i ja dolazim po tebe!- rekao mi je.
- Dođi po mene u tric! Čekam te!- odgovorila sam i poklopila.
- Idem ja ga dole pričekati- rekla sam im.
- Ne brini hales, mi ćemo ovo završiti za jedno uru vremena1 a ti ga dovedi ovamo oko 21 sat.- odgovorila mi je brooke.
- Hvala vam!- rekla sam im i otišla.

Nakon par minuta, nathan je došao po mene. Ušla sam u auto i pozdravila ga.

- dragi!- poljubila sam ga.
- Gdje je moja najljepša trudnica na svijetu?- sa smiješkom me je poljubio.

Napokon smo došli do mola! Kada sam se iznenadila.

- što je ovo?- upitala sam ga.
- Iznenađenje!- odgovorio je.

Bilo je prekrasno. Rijeka, zalazak sunca, svijeće okolo…. Na molu stol!

- želio sam večerati s tobom na posebnom mjestu.- rekao je.
- Hvala dragi!- poljubila sam ga.

Tako je vrijeme prolazilo, kada smo krenuli doma.

- ajme!- rekla sam povišenim glasom.
- Što je?- upitao me je nathan.
- Ostalo mi je nešto u tricu, možemo li po to sada?- upitala sam ga.
- Ljubavi, naravno!- odgovorio mi je.

Kada smo došli do trica, uputili smo se da uđemo.

- idi ti, ja ću doći za tobom!- rekla sam.

On se uputio u tric, a ja sam zazvonila brooke na mobitel, da on dolazi. Odmah sam se uputila za njim. Kada je otvorio vrata.

- iznenađenje!- svi su viknuli u jedan glas.

Bio je tako iznenađen. Okrenuo se prema meni, sa najslađim osmijehom na svijetu. Došao je do mene i poljubio me.

- hvala ljubavi!- rekao mi je.
- Nisam ja zaslužna za sve. Najviše su napravile peyton i brooke. Ali nemoj im na ovakav način zahvaliti kao meni!- na što smo se svi nasmijali.

Nathan je otvorio omotnicu u kojoj je pisalo.

prvo što sam vam ubio sina, bio mi je pun pogodak. To vas je dotuklo, ali stvarno. To mi je bio cilj, da se pripremite. Da se pripremi te na to što vam slijedi. Vašu prijateljicu dadilju……. Zašto sam nju ubio? E pa…… mrzim kad me neko odbije. Ubio sam je jer nije tila bit moja, silovao sam je, hahaha………….. a nakon toga već znate što sam joj napravio. Uživaj te mi vas dvoje. I pripremi te se na slijedeće.

- prokletnik!- rekao je ljutito nathan.
- Oduzeo nam je nešto što nam je bilo najsvetije, našeg sina!- rekla sam plačući.
- Za sutra trebamo pripremit pogreb za julio!- rekao je nathan.
- Da! Moramo! Daans ću ja otići do crkve i srediti to. Usput ću uplatit misu za jamesa.- odgovorila sam.
- Nathan!- ušao je lucas u sobu.
- Ej, reci!- odgovorio mu je nathan.
- Pismo od ubojice?- upitao je.
- Da!- odgovorio mu je.
- Što kaže?- upitao je lucas.
- Evo pa pročitak!- nathan mu je pružio papir.

Nakon što je pročitao, progovorio je.

- što je ovo? On je bolestan!- rekao je zaprepašteno lucas.
- Da! Prokletnik!- rekao je nathan vrlo uzrujano.
- Ove utakmice, sorry što o tome sada. Ali najbolje je da to sve otkažemo na duže vrijeme.- upitao ga je lucas.
- Da! Najbolje je da to sve sada zaboravimo! Jednom ćemo ispuniti obećanje koje smo dali treneru. Sada za to nije vrijeme.- odgovorio je nathan.
- Ja idem do crkve.- rekla sam im.
- Neka ide neko s tobom.- rekao je nathan zabrinuto.
- Ne brini, idem pitati brooke, a i policajac će ići.- odgovorila sam mu zagrlivši ga.
- Čuvaj se!- viknuo je za mnom nathan.

Kada sam došla do dnevnog boravka, tamo je sjedila brooke.

- ej!- pozdravila sam je.
- Ej!- uzvratila mi je pozdrav.
- Kako si spavala?- upitala me je.
- Loše, nismo oka sklopili.- odgovorila sam joj.
- Ti si se tek sada ustala?- upitala sam je.
- Da! Baš prije nekih desetak minuta!- odgovorila mi je.
- Znači neznaš?- upitala sam je.
- Što ne znam?- upitala me je.
- Ubojica je poslao pismo za nathana i mene.- odgovorila sam joj.
- Što?- upitala je uplašeno.
- Da! Kaže da se pripremimo za slijedeće.- rekla sam joj, kada sam je upitala.
- Bili išla sa mnom do crkve? Moram sve srediti za sprovod!- upitala sam je.
- Da! Samo da se odučem i idemo!- odgovorila mi je.
- Ajde, ja ću te ovdje čekat!- odgovorila sam joj.
- Dolazim za minutu!- odgovorila mi je i otišla se obući.
Dok sam je čekala zazvonio je telefon. Krenula sam se javiti.

- halo!- rekla sam
- haley?- čula sam poznati glas.
- Ej, peyton!- odgovorila sam.
- Čula sam što se dogodilo!- odgovorila je.
- Da!- rekla sam joj.
- Stvarno mi je žao!- rekla mi je.
- Nisam mogla doći jer se janny razbolila!- rekla je.
- Nema veze1- odgovorila sam joj.
- Što ti?- upitala me je.
- A evo. Živa sam još. Idemo brooke i ja do crkve. Idem uplatiti za sutra misu za jamesa i pripremiti pogreb za juliu.- odgovorila sam.
- Aha. Ok! Doći ćemo jack i ja čim bude bolje janny. Čuvaj te se. Pozdravi nathana!- rekla je.
- Da! Hoću! Čujemo se!- rekla sam joj.
- Aj bok!- odgovorila je, kada se prekinila veza.

Par minuta sam čekaa brooke, kada je napokon došla.

- idemo?- upitala me je.
- Da!- odgovorila sam joj.

Putem nismo baš nešto razgovarale, jer ni jedna od nas nije bila baš za neki razgovor. Kada smo došle u crkvu, bilo je čudno. Nije bilo baš nešto ljudi. Nakon što smo sve sredile za sutrašnji dan, pošle smo doma. Kada smo došle doma, tamo su bili nathan i lucas.

- jeste li sve sredile?- upitao nas je nathan, mene poljubivši.
- Jesmo!- odgovorila sam.

Din, dong!!!!!- zazvonila su ulazna vrata. Lucas je otišao vidit tko je.

- ej mama!- pozdravio je karen.
- Ej, sine!- uzvratila mu je pozdrav. Kada je ušla.
- Ej svima!- pozdravila nas je.
- Kako ste vas dvoje?- upitala je mene i nathana.
- Nismo baš najbolje!- odgovorila sam joj.
- Ovo što se dogodilo, to je strašno!- rekla nam je.
- Da!- odgovorio je nathan.
- Hoćeš li s nama ručati?- upitala je brooke.
- Hvala! Ne mogu! Sada će doći po mene keith. Otišao je tu do trgovine!- odgovorila joj je.
- Vidiš! Moram ići! Svratit ćemo sutra!- rekla je karen dok je svirao ispred kuće keith.
- Sutra je u 14 sati pogreb za juliu i misa za jamesa, pa dođite!- viknula sam za njom.

Nakon što smo ručali, sjeli smo nas četvoro u dnevni boravak. Toliko smo razgovarali, da nismo ni primjetili da je mrak vani.

- ajme, već se smračilo!- rekla sam im.
- Da! Za divno čudo, ovo mi je popodne njabrže prošlo u zadnje vrijeme.- odgovorio je nathan.
- Najbolje je da krenemo na spavanje! Sutra nas čeka težak dan!- rekla sam nathanu.
- Da! Ajmo se naspavati!. Odgovorio mi je nathan.
- Laku noć!- rekli smo im.
- Laku noć!- uzvratili su nam.

Kada smo došli u sobu, legli smo u krevet.

- laku noć, ljubavi!- rekao mi je nathan poljubivši me.
- Laku noć dragi!- odgovorila sam mu, nakon što sam zaspala u njegovu naručju.


Sutradan



- dobro jutro!- pozdravio me je nathan kada sam se probudila.
- Dobro jutro!- uputila sam mu pozdrav, kada me je poljubio.
- Što si se tako rano digao?- upitala sam ga.
- Rano? Znaš li ti koliko je sati?- upitao me je.
- Koliko?- upitala sam ga.
- Blizu 13!- odgovorio mi je.
- Molim!!!!!!!!!!!!!!! Pa što me nisi probudio?- upitala sam ga.
- Kada sam te vidio kako spavaš bilo mi je žao te buditi. Aj sada se spremi moramo u crkvu.- rekao mi je.
- Da! Idem!- odgovorila sam mu.

Kada sam se spremila krenili smo u crkvu. Tamo su već bili svi. dok je misa trajala stalno sam vrtila pitanje po glavi « tko bi to napravio». Nakon sat vremena sve je bilo gotovo. Svako je otišao kući. Nathan i ja ostali smo se oprostiti sa juliom.

- o moj Bože? Što je ovo?- odjednom sam počela vikati.
- Haley, što je?- dotrčao je nathan do mene kada je ugledao.
- O dragi Bože, što je ovo?- upitao je prestravljeno.
- Nathan, ja ne mogu vjerovati! Što se ovo događa?- upitala sam ga uplakano.

On je još zurio u nju, kada je rekao.

- idemo dolje, da pozovemo policiju!- rekao je primeći me za ruku da budem sigurna.

Ostavili smo juliu. Tijelo joj je bilo razdvojeno od glave. Netko je ubio, masakrirao. Nathan i ja smo bili tako prestravljeni da nismo znali više za ništa. Spustili smo se na brzinu niz stepenice. Tako smo se bojali da je taj manijak koji je ubio juliu, još u kući. Zbili smo se u jedan kut i tiho pozvali policiju. Kada im je nathan objasnio što se zbilo i gdje moraju doći, odmah je poklopio. Zagrlio je mene i prošaptao mi da će sve bit u redu. Nakon par minuta, već se policija nacrtala ispred kuće. Nas su našli u kutu, cile izbezumljene. Od onoga što smo vidjeli trebalo nam je dosta dugo da dođemo k sebi. Kada je policija vidila što je to i oni su bili užasnuti. Kada nam je prišao inspektor.

- gospođo, gospodine scott, najbolje je da odete odavde. Odvest će vas jedan od policajaca gdje želi te. Žao mi je ali ovdje ne može te sada biti. Jedino što vam savjetujem da ide te negdje, gdje ste sigurni.- rekao nam je inspektor.
- Da, naravno. Idemo kod moga brata.- jedva je govorio nathan.
- Još nešto!, najbolje je da zaboravite ovo što prije.- rekao nam je inspektor na vratima. Kada je dozvao jednoga kolegu.
- Paule, odevedi ovo dvoje gdje ti reču i ostani s njima.- zapovjedio mu je.
- Ok!. Idemo li?- upitao nas je policajac paul.
- Zašto da ostane s nama?- upitao ga je nathan
- Zato jer smo ovo našli kraj žrtve¨!- kada nam je pokazao neki papir u omotnici.
- Što je to?- upitala sam ga.
- To je jedan od dokaza. Poruka za vas. Piše da je ovo samo početak, što vas čeka.- pročitao je što piše na papiru.
- Što?- upitao je zaprepašteno nathan.
- Ima te li neke neprijatelje?- upitao nas je.
- Pa, nemamo nikoga, baš tko bi to napravio!- odgovorila sam mu.
- Ok! Još ćemo mi razgovarati, ipak nije ovo mala stvar što se dogodilo. Ajde te vi sada!- rekao nam je inspektor i otišao na mjesto zločina.
- Idemo li?- upitao nas je policajac.
- Da idemo!- odgovorio mu je nathan.

Kada smo došli do lucasa, zazvonili smo na vrata. Otvorio nam je lucas.

- ej! Što vi radi te ovdje'- upitao nas je.
- Možemo li ući? Objasnit ćemo ti sve!- upitao ga je nathan.
- Da naravno uđi te. Što radi s vama policajac?- upitao nas je već zabrinut lucas.

Kada smo mu objasnili što se događa, bio je prestravljen.

- molim? Pa tko je to mogao napraviti?- upitao nas je.
- Ne znamo ni mi! Možemo li ovdje ostati neko vrijeme?- upitao ga je nathan.
- Da naravno! Ostani te koliko hoćete!- odgovorio nam je lucas.
- Još nešto!- rekao je nathan.
- Samo reci1- odgovorio mu je lucas.
- Policajac isto mora ostati! Jeli to u redu?- upitao ga je nathan, opet.
- Da naravno! Nakon ovoga potrebna vam je zaštita.- odgovorio je lucas.
- Odvest ću vas u vašu sobu!- rekao je opet.

Kada smo došli do sobe, otvorili smo vrata, a lucas nam je rekao.

- laku noć vam, zaboravi te ovo što prije!- zatvorio je vrata i otišao.
- Što ćemo sada nathan?- upitala sam ga.
- Draga ne znam. Pokušajmo se naspavati, sutra nas čeka težak dan.- odgovorio mi je nathan.
- Da, imaš pravo.- odgovorila sam mu.

Legli smo u krevet. Nathan me je čvrsto zagrlio. Nakon nekih uru vremena, upitala sam ga.

- nathan, jeli spavaš?- upitala sam ga sasvim tiho.
- Ne.- ogovorio mi je.
- Što misliš tko je ovo napravio'- opet sam ga upitala.
- Ne znam. Samo znam da ovo može samo napravit neka poremećena osoba.- odgovorio mi je.
- Nathan, bojim se.- rekla sam mu kroz suze.
- Ne boj se draga, ja sam uz tebe.- rekao mi je nathan i zagrlio me je što jače je mogao. U njegovom sam zagrljaju najsigurnija.

Zvrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr. Zazvonio je nathanov mobitel.

- halo!- javio se nathan.
- Halo! tko je to?- upitao je.
- Što?- odgovorio je zabrinuti nathan. Kada je nastavio.
- Kako se usuđuješ zvati nas, nakon svega što si napravio?- upitao je nathan.
- Molim???????????????????????- upitao je sve zabrinutiji nathan.
- Što? Naš sin? Što si mu to napravio?- upitao je kroz suze.
- Prokletniče! Kada saznam tko si ubit ću te!- rekao je vičući nathan, nakon čega je poklopio.
- Tko je to bio?- upitala sam ga.
- Ubojica julie i našeg…….- kada sam ga prekinula.
- Sina? Našeg sina jeli?- upitala sam ga plačući.
- Da! Hales, žao mi je što ti nisam vjerovao prije, ali naš je sin ubijen.- rekao je nathan kroz plač.
- O ne! Naš sin. Svakim danom mi sve više nedostaje. Mamino zlato! Što mi nisi vjerovao, nema veze. Nije iako bilo dokaza. Što je još rekao gad?- upitala sam ga.
- Rekao je da je ovo ništa, što nas još čeka.- odgovorio je zabrinuti nathan.

Kada su se otvorila vrata od sobe. Na vratima je stajala brooke.

- ej! Čula sam glasove, pa sam došla vidjeti što se događa. Lucas mi je sve ispričao!- rekla nam je brooke isto zabrinuta.
- Upravo nas je zvao ubojica julie i našeg sina!- odgovorila sam joj.
- Što???????? Vašeg sina?????????- upitala je brooke u nevjerici.
- Da brooke! Naš ej sin ubijen! Isto!- odgovorila sam kada sam opet počela plakati.
- O ne!!!!!!!!!!! Idem ja pozvati policajca.- odgovorila je brooke kada je odjurila.
- Najbolje da se mi dignemo!- rekao j nathan.
- Da imaš pravo! Idemo razgovarat s policajcem!- rekla sam mu.

Nakon što smo objasnili policajcu što se dogodilo on je pozvao inspektora martina.
Nakon par minuta pojavili su se inspektor sa ostalom ekipom. Nakon što smo i njemu sve objasnili, rekao nam je.

- najbolje je da stavimo stražare oko kuće. Da bude te sigurni1- rekao je inspektor.

Ipak smo mu nešto priskočili reći! Da je ubijen naš sin.

- trebamo vam još nešto reći! Ubijen je naš sin!- odgovorila sam mu kroz suze.
- Što? Zar nije vaš sin, umro od ugriza zmije?- upitao je inspektor.
- Da, ali baš kada je ubojica zvao, rekao je da je stavio zmiju u sobu od jamesa- odgovorio je nathan.
- Trebamo što prije naći toga manijaka.- odgovorio je inspektor.
- Ja sada idem u vašu kuću, nastavit posao. A vi se pokušajte naspavati!- odgovorio je i otišao.
- Idemo na spavanje.- rekao mi je nathan.

Opet smo legli u krevet, sada smo bili sigurniji. Cijela kuća je bila zaštićena.
Iako je bilo policajaca oko kuće, neka smo bili sigurni, nismo mogli zaspati. Jutro smo dočekali budni. Bilo je oko 8 sati, kada je pokucao lucas na vrata.

- ovo je sada donio poštar. Za vas dvoje je!- rekao nam je i dao omotnicu.
- Što je to?- upitala sam zabrinuta nathana
- Najbolje je da otvorimo!- odgovorio mi je.

Ovo nije nastavak priče, ovo je samo zahvala vama svima. Hvala vama svima, što me podržajete u ovome pisanju priče. Neizmjerno sam vam zahvalna. Nema riječi s kojom bih vam mogla zahvaliti. Zahvaljujem svojim prijateljima što su uz mene, to mi mnogo znači. Kao i haley i ja imam najboljeg prijatelja. Ako neko ne viruje u muško žensko prijateljstvo, vrijeme je da vjeruje. To postoji! Ovo lito sam svatila značenje prijateljstva. Najbolje lito u mom životu. Još jednom hvala vam, jer da nema vas nebi bilo ni ove priče. Vi ste moja inspiracija. Sve vas volim. Šaljem vam svima veliki pozdrav. a pogotovo ovim ljudima: ozani, marini, miciju, toniju, heli.

Kako dani sve idu od jamesove smrti, sve mi više nedostaje. Znam nekada upasti u krizu, ali izvučem se pomoću nathana. Za dva dana je misec dana od kada nas je james napustio. Moje malo sunašce. Od kada sam vidjela onu sjenu na groblju na dan smrti jamesa, zabrinuta sam. Ništa ne govorim nathanu, jednostavno ga ne želim uzrujavati. Tu sam sjenu opet vidila kada sam sinoć išla doma od lucasa i brooke. Ne znam, ali….. osjećam kao da me netko prati. Što ako se vratio? Zapitala sam se kada me je nathan prekinuo u razmišljanju.

- što ti je? Što si tako zamišljena?- upitao me je.
- Ma…. Nije mi ništa, nego sjetila sam se jamesa!- skrivala sam pogled da ne vidi da je nešto drugo u pitanju.
- Aha…. Nema dana da se ne sjetim našeg anđela1- odgovorio mi je.
- Za dva dana će biti mjesec dana, već?- uzdahnula sam kada me je uhvatio neki osjećaj.
- Što ti je draga?- upitao me je nathan.
- Ne brini, sigurno od umora. Idem se odmoriti u sobu!- rekla sam.
- Sigurna si da je umor?- upitao me je,
- Da! Ne brini! Poljubila sam ga i otišla do sobe.

Na putu do sobe razmišljala sam o onome predosjećaju kada sam ušla u sobu imala sam što i vidjeti. Na prozoru je stajao čovjek s maskom na glavi.

- aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!- kriknula sam.

Nakon par sati!


Kada sam se probudila vidjela sam nathana koji stoji pored mene držeći me za ruku.

- što je bilo? Gdje sam?- upitala sam ga.
- Smiri se! bit će sve u redu! Počela si vikati i kada sam došao u sobu ti si već bila i nesvijesti!- odgovorio mi je.
- Aha! Sada se sjećam.- promrmljala sam.
- Hales, da mi kažeš što se događa?- upitao me je već zabrinut.
- Ne želim da se uznemiruješ!- odgovorila sam mu izbjegavajući njegov pogled.
- Što me više može uznemiriti od toga što mi žena leži u bolnici?- upitao me je.
- Ok! Reći ću ti!- rekla sam mu. Kada sam nastavila.
- Znaš, onu večer kada je pokopan james? Kada sam vidjela onu sjenu na groblju, pa…………- kada me je prekinuo.
- Hales, opet o tome?- upitao me je.
- Hoćeš li da ti rečem do kraja ili ne?- upitala sam ga već ljutita.
- Sorry ljubavi, nastavi!- odgovorio mi je.
- E pa tu sam sjenu opet vidjela!- kada me je opet prekinuo.
- Gdje? Kada?- upitao me je zabrinuto.
- Sinoć kada sam išla doma od brooke i lucasa! Cijelim putem sam osjećala da me netko prati! Kada sam došla ispred kuće, okrenula sam se i vidjela sjenu. Maloprije kada sam došla u sobu vidjela sam muškarca s maskom na prozoru i dalje se ničega ne sjećam. Nathan, netko me prati!!!!!!!!!!!!!!.- briznula sam u plač.
- Hales, smiri se! Ja sam uz tebe! Dok sam ja tu ništa ti se neće dogoditi! Zagrlio me je.
- Ej vas dvoje! Jeli što prekidam?- upitala je brooke koja je stajala na vratima od bolničke sobe.
- Nisi. Samo uđi!- odgovorila sam joj sa lažnim smiješkom, da ne primijeti da se nešto događa.
- Rekao mi je sada doktor kada sam ga pitala što ti je, da možeš doma!- rekla nam je radosno.
- Stvarno? Mogu?- radosno sam upitala.
- Da, tutor wife!- odgovorila mi je radosno brooke.
- Hales, možeš ići doma!- pojavio se osmjeh na nathanovu licu.
- Idem ja! Čekam vas ispred.- rekla nam je brooke i otišla.
- Od sada mi moraš sve govoriti, ma koliko me to zabrinulo moraš mi reći!- rekao mi je nathan i zagrlio me je.
- Hoću!- odgovorila sam mu.
- Onda, što čekamo? Idemo odavde!- rekao mi je kada se zagledao u mene.
- Što je sada?- upitala sam ga.
- Haley james scott, znaš li ti koliko te samo volim?- upitao me je dok me je gledao sa svojim pogledom.
- Znam, volim i ja tebe. Znaš li ti da imaš najljepši pogled na svijetu?- upitala sam ga.
- Imat ću ga sve dok tebe budem gleda. Imaš prekrasan osmjeh.- rekao mi je, dok me je još gledao.
- Imat ću ga sve dok budeš uz mene.- odgovorila sam mu

Na kraju smo se poljubili, kada nas je prekinula brooke s ostatkom ekipe.

- hales, vidi tko ti je došao.- na vratima je stajala brooke s ostalom ekipom.
- Ej, curo, jesi ti živa?- upitala me je peyton.
- Naravno da jesam. Ljudi niste trebali dolaziti! Dobro sam.- rekla sam im kada sam nastavila.
- Tako sam dobro da mogu ići već doma!- pogledala sam ih.
- Ajde ti sada doma i odmori se do sutra.- rekla mi je bevin.
- E da ljudi, sutra haley i ja ostajemo doma!- progovorio je nathan.
- Što?- upitala sam ga iznenađeno.
- Da ljubavi. Želim da se odmoriš, da se odmorimo obadvoje, jer od kada smo ostali bez sina nismo se odmorili kako zaslužujemo, a oni ću se snaći sutra bez nas. Jeli tako društvo?- upitao ih je.
- Da! Svi se slažemo da zaslužujete odmor!- rekao je u ime svih lucas.
- Hvala društvo!- zahvalio se nathan.
- A mi sada idemo. Idemo na trening i nakon toga svratit ćemo do vas! naravno ako nemate ništa protiv?- upitao nas je jack.
- Naravno da nemamo ništa protiv. Da vam to nikada više nije palo na pamet¨!- odgovorila sam im pomalo ljutita.
- Do skorog viđenja vas dvoje!- pozdravili su nas i otišli.
- Ljubavi, jesi spremna za doma'- upitao me je nathan.
- Naravno!- poljubili smo se i zagrljeni izašli iz bolnice.

Nakon pola sata nalazili smo se pred kućom. Nešto nam se učinilo čudno. Nisu bili upaljena svjetla u kući, čudno! Ipak je julia trebala biti u kući. Kada smo izašli iz auta došli smo do ulaznih vrata. Bila su otvorena.

- julia'- počela sam je zvati.
- Julia? Jesi tu?- zvao je nathan.
- Idem vidjeti jeli gore u svojoj sobi.- rekla sam mu i uputila se stepenicama do njezine sobe.
- Julia?- čula sam kako je doziva nathan.
- Julia' jesi tu?- pokucala sam na vrata sobe.

Odlučila sam ući.

- o moj Bože! Što je ovo?- upitala sam se.

Nathan me je primio za ruku i izjurili smo iz kuće. Odvezli smo se autom u nepoznatom smjeru. Kada sam ga upitala.

- gdje me vodiš?- upitala sam ga.
- Strpljenja hales, jesam li ti rekao da je iznenađenje!- pogledao me je s osmijehom na licu.
- Rekao si! Ali…..- u tom trenutku me je prekinuo.
- Ne brini, brzo ćemo doći. Uživaj, zaslužila si.- rekao mi je.

Nakon pola sata stigli smo. Kada sam vidjela gdje me je doveo upitala sam ga.

- što radimo ovdje?- pogledavši sam ga upitala.

Nalazili smo se ispred trica.

- dio iznenađenja ljubavi! Jesi spremna?- upitao me je.
- Za što?- upitala sam ga znatiželjno.
- Da uđemo u tric?- pogledao me je sa svojim nebesko plavim očima.
- Naravno. Uđimo!- odgovorila sam mu.

Kada smo ušli u tric, bila su svjetla ugašena. Bio je potpuni mrak i tišina.

- što je ovo? Zašto tric ne radi?- upitala sam ga, sa sve većom znatiželjom.
- Pa……. Reći ću ti oni!- rekao mi je zagonetno.
- Tko će mi…..- nisam ni dovršila, svjetla su se počela paliti. Tamo su se svi nalazili nisam ni primijetila da su svi bili oko mene i nathana.
- Što?- bila sam iznenađena.
- Draga, iznenađenje!!!!- rekao mi je nathan sa smiješkom.
- Ali……- prekinuo me je.
- Ništa ali……. Uživaj!- rekao mi je zagrlivši me.

Odjedanput se javio lucas i brooke.

- dobro nam došla natrag, najdraža.- uputili su mi riječi.
- Hvala ljudi na svemu ne znam što da kažem.-
- Od kada je umro james, tric je prestao raditi. Ali sada kako si ti tu. Krećeš u novi život tako i tric počeo raditi. Dobro došla!- rekla mi je karen koja je došla do mene i zagrlila me.
- Ali kako?- opet sam upitala.
- Misliš kako smo sve ovo napravili u malo vremena?- upitala me je karen.
- Pa da!- odgovorila sam joj.
- Kada sam otišla od vas odmah sam obavijestila druge da si se vratila u život, da će te nathan dovesti i eto svi su tu sada.- odgovorila mi je sa smiješkom.
- Ali kako ste ovo ukrasili sve?- upitala sam ih, kada su mi potegle suze.
- To smo napravili nakon što nas je james napustio!- nathan mi je odgovorio, obrisavši mi suze sa lica.
- Dosta je suza hales!- ponovno mi je rekao.
- Da! Dosta je suza! James će uvijek bit u mom srcu i uz mene, a i uz nas sve. Ali nema više suza. Život ide dalje!- rekla sam im poljubivši nathana.

Ogledala sam se oko sebe, okolo su bile slike od jamesa, nathana i mene. Na par trenutaka smo svi šutjeli, kada sam ja prošaptala.

- zbogom sine!- prošaptala sam gledajući sina na slikama.
- Što si rekla?- upitao me je nathan.
- Ništa dragi!- odgovorila sam mu.
- Idemo, nathan?- upitao ga je lucas.
- Da! Idemo!- odgovorio mu je.
- Gdje idemo!- upitala sam ih.
- Pa…… idemo igrati košarku!- odgovorio mi je nathan. Kada je nastavio.
- Od danas počinje na igralištu prvenstvo!- odgovorio mi je.
- Zašto?- opet sam upitala.
- Idemo dalje rušiti rekorde u košarci, kao i nekada!- odgovorio mi je lucas.
- Što?????- upitala sam ih iznenađeno.
- Pa da. Nakon četiri godine sada smo opet svi skupa i u čast pokojnom nam treneru Whitey želimo održati obećanje koje smo mu dali na smrti!- odgovorio mi je opet lucas.
- Onda idemo li hales?- upitao me je nathan.
- Idemo!- sretno sam odgovorila.
- E da! Opet draga postaješ navijačica- rekao mi je nathan s osmijehom.

Svi smo napustili tric. Uputili smo se prema igralištu. Imala sam osjećaj kao i nekada. Taj osjećaj se nikada ne zaboravlja. Onaj osjećaj kada sam bila u srednjoj. Dok smo išli na igralište osjećala sam se kao srednjoškolka. Putem me je upitao nathan.

- kako se osjećaš?- upitao me je.
- Kao srednjoškolka!- odgovorila sam mu i nastavila.
- Jedva čekam da opet navijam. Znaš…… nedostaje mi naš sin, ali moram početi živjeti, radi tebe, radi nas!- pogledala sam ga i vidjela mu suze što niz lice teku.
- Dragi, nemoj tako.- rekla sam mu.
- Znam, ali i meni nedostaje, najviše volim tebe i njega.- odgovorio mi je.

Nakon desetak minuta došli smo do igrališta. Tamo su svi bili, kao i nekada. Nathan i dečki su se presvukli u svlačionici, a mi navijačice u drugoj. Kada sam izašla u onome svome navijačkome dresu, vratila su se sjećanja, kada sam tek došla navijati. Odmah sam ugledala nathana u onome svome starome dresu s brojem 23. kada mi je prišao.

- ej draga! Super izgledaš u tome, kao i nekada.- rekao mi je zagrlivši me.
- Hvala! I tebi isto tvoj dres. Prvo na što me je posjetilo je na moju tetovažu.- odgovorila sam mu s osmjehom na licu.
- Napokon sam ti vidio osmijeh na licu.- kada je jedanput zastao i pogledao me. Nije skidao pogled s mene, kada me je iznenada poljubio.
- Oho! Što je ovo bilo?- upitala sam ga.
- Što?, zar ne mogu više poljubit svoju ženu?- upitao me je iznenađeno.
- Ma da! Nego bilo je predivno!- pogledala sam ga.
- Možda je to zato jer te volim svakim danom sve više!- odgovorio mi je, kada je nastavio.
- Ovu utakmicu posvećujem našem sinu. I svaku do kraja moga života!-
- Da! I ja posvećujem svoje navijanje njemu i našemu treneru, koji sada čuva jamesa na nebu!- odgovorila sam mu.
- da! Da su barem sada oba dvojica uz nas!- rekao mi je.
- nego, idem se pripremiti za utakmicu. Znaš, prezgodna si mi danas!- s osmjehom mi je rekao.

Nakon pola sata trebale smo mi navijačice pokazati svoju koreografiju. Sve je bilo u najboljem redu, super smo je izvele. nakon toga počela je utakmica. Svi su igrali sa srcem, još više nego prije. Na kraju su naši dobili. Sa razlikom od 30 koševa. To je dokaz, da su igrali sa srcem za jamesa i trenera.

Nakon tjedan dana


Prošlo je tjedan dana od onog kobnog dana. Od gubitka jamesa. Od njegove smrti sve sam se više udaljavala od nathana. Provodila sam dane u jamesovoj sobi. Nathanu je bilo tako teško, gubitak sina i moje odbijanje. Dolazili su mi u posjet svi naši prijatelji, ali odbijala sam ih vidjeti. Njegova soba je još uvijek mirisala na njega, čak bi mi se nekada učinilo da stoji nasred sobe i igra se. Ali istodobno mi se javljalo nepomično tijelo. Zašto? Zašto ga je Bog trebao uzeti k sebi. Stalno sam to pitanje vrtila po glavi. Pa tek su mu bile četiri godine. Već je bilo oko podne, kada su se vrata sobe otvorila. Nathan je ušao u sobu i sjeo kraj mene na jamesov krevet. Nakon nekoliko minuta šutnje, progovorio je.

- zašto si to činiš'- upitao me je.
Ja sam tamo sjedila pokraj njega i nisam mu odgovorila. kada je opet progovorio.

- misliš da meni nije teško? Volio sam ga kao i ti!- pogledao me je, očekujući odgovor.

Ja sam se pravila da ga ne slušam kao i obično. Nastala je tišina. Nathan je stajao kraj mene i nije mi više ništa govorio. Vidio je da je uzaludno. Kada je nakon par sati tišine razbilo zvono. Neko je bio pred vratima. Nathan je otišao vidjeti tko je. Kada je otvorio vrata, ispred njih se nalazila karen. Lucasova mama.

- bok, nathan!- pozdravila ga je.
- Bok, teta karen!- uzvratio joj je pozdrav.
- Kako si?- upitala ga je.
- A što misli te? Borim se svakim danom da se ne slomim pred haley od boli, al još kad vidim nju, srce mi prepukne!- briznuo je u plač, zagrlivši je.
- Bit će sve u redu! Rane ću same od sebe zacijeliti. Nego, kako je haley?- upitala ga je zabrinuto.
- Loše! neće uopće da razgovara s nikim, čak ni sa mnom!- odgovorio joj je.
- Zar je tako loše?- opet ga je upitala.
- Da! Od kada nas je james napustio, samo stoji u njegovoj sobi i plače.- odgovorio joj je, kada je nastavio.
- Teta karen, bili vi htjeli pokušati razgovarati s njom i uvjeriti je da se trgne. Da život ide dalje!- upitao je.
- Naravno! Gdje je ona?- upitala ga je na što joj je on odgovorio
- U jamesovoj sobi! znate gdje je soba.- rekao joj je.

Ja sam stajala na krevetu u jamesovoj sobi kada se karen pojavila na vratima. Neko vrijeme je zurila u mene, kada je napokon progovorila.

- draga! Kako si?- upitala me je, poljubivši me.

Par minuta je čekala moj odgovor, ali vidjela je da ga neće dobiti, pa je nastavila.

- Nadam se da nećeš nikome reći! Ali samo zna keth. Ja….- od jedanput je zastala.

Nakon par minuta počela je opet.

- prije lucasova rođenja, imala sam kćer!- rekla mi je s takvom boli, kada sam je pogledala u oči, vidila sam takvu bol. Nastavila je.
- Kada je umrla, imala je tri godine. Kada je umrla, bila sam već trudna. Nosila sam lucasa. Ponašala sam se kao i ti. Samo sam osjećala bol. Jedan dio je mene otišao s njom. Jednog dana me je keth posjetio da se moram boriti. Da se moram boriti za lucasa koji je bio u mome trbuhu. Tada sam shvatila da život ide dalje, da tu nije stao. S vremenom su rane zacijelile, ali ožiljci su ostali. Bit ovoga što sam ti htjela reći je da se moramo boriti sa boli, da se moramo boriti za one osobe koje su uz nas, koje nas vole. Imaš nathana, koji se brine za tebe. Koji te voli. Idi sa životom dalje i budi sretna. Ne tražim da zaboraviš jamesa. Ali bori se, bori se jer bi on htio da se boriš. Ostat ću ožiljci, rane ću zacijeliti s vremenom. Ali moraš biti sretna.- rekla mi je karen, kojoj su se vidile suze u očima.

Napokon sam progovorila.

- hvala! Što ste mi rekli za ovo! Dugo ste čuvali ovu tajnu! Borili ste se sa boli i pobijedili je uz pomoć ketha, kao što bih ja trebala s nathanom. Borit se.- odgovorila sam joj
- da kćeri! Drago mi je šta si me poslušala. Sada idi nathanu, treba te!- rekla mi je, zagrlivši me.

Uputile smo se iz sobe, zatvorivši vrata. Spustili smo se stepenicama do dnevnog boravka. Tamo je sjedio nathan. Par trenutaka stajala sam na vratima sa karen gledajući nathana, koji nas nije primijetio. Kada me je karen prekinula.

- draga, idem ja! Ako ti bude potreban razgovor znaš gdje sam.- rekla mi je pa je nathanu viknula.
- Nathan, vidimo se.- rekla mu je.
- Vidimo se teta karen, pozdravi te lucasa i brooke!. Uzvratio joj je pozdrav, gledajući prema meni.

Bio je iznenađen što me je vidio, van sobe od jamesa. Kada je rekao.
- hales…..- zaustavila sam ga.
- Nemoj ništa reći.- poljubila sam ga.

Nakon toga sam mu rekla.

- u ovome smo zajedno, shvatila sam da život ide dalje. da se moram boriti, radi onih koje volim, a to si ti. Ti si mi ostao i borit ću se za tebe.- rekla sam mu dok su mi suze tekle niz lice.
- Ljubavi, bit će sve u redu! Naše rane ću zacijeliti, ali neće dugo zacjeljivati jer smo zajedno. Brzo će proći bol!- rekao mi je obrisavši mi suze.
- Idemo sada malo odavde?- upitao me je.
- Idemo! Ali gdje?- upitala sam ga znatiželjno.
- Iznenađenje!- odgovorio mi je.

Kada sam vidjela nathana kako plače, došla sam do njega i zagrlila ga. Doktor nam je počeo govoriti.

- ne znam kako da vam ovo kažem, sve smo pokušali, nismo ga uspjeli spasiti. Žao mi je, vaš je sin umro!- tim riječima, stao nam je svijet.

Ja i nathan smo briznuli u plač. Bili smo svjesni da ga više nema. Naš je mali anđeo sada među ostalima anđelima na nebu. Nastala je praznina u nama. Dio nas je otišao sa našim sinom. U našoj tuzi i boli, prekinuli su nas ostali.

- nathan, haley…….. govorim vam u ime nas sviju! Žao nam je!- govorio nam je lucas kroz suze.

Došli su do nas ostalo društvo da nas zagrle, da podjelu bol s nama. Krenuli smo nathan i ja u tišini do vrata iza kojih se nalazio james. Kada smo ušli, ugledali smo tijelo našeg sina. Stajao je tamo nepokretan, nije disao. Nije bilo onoga njegova smijeha koji se orio okolo. Nisu bile otvorene mu očice. Ona dva bisera plava.

-NEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE!!!!!!!!!! James, ne ostavljaj me!!!!!!!!!!- viknula sam kroz plač, grleći ga.
- hales, draga! Nije više s nama! Naš je anđel na nebu!- rekao mi je nathan, gledajući me onim svojim plavim očima punih suza.
- naš mali anđele! Vole te mama i tata!- rekla sam tiho mrtvom tijelu svoga sina.

Jedva sam se odvojila od jamesa, ali znala sam da više nema pomoći, da ga nema više. Kada smo izašli iz bolnice. Svi smo se rastali u tišini i krenuli svako svome domu. Kada smo došli doma, nathan i ja. Ušli smo u kuću, bila je potpuna tišina. Nije se više čuo dječji glas. Nije se čuo james. Naš ljubljeni james. Odmah sam se uputila u sobu jamesa. U toj boli, znala sam da nije slučajno sve ovo. Ušla sam u njegovu sobu i vidjela da je prozor još otvoren. Za mnom je došao nathan.

- vidiš? Vidiš da je prozor neko otvorio?- upitala sam nathana.
- Draga, nemoj sada razmišljati o tome!- odgovorio mi je nathan
- Kako neću……. Što ako je neko….. što ako je netko htio da james bude mrtav?- pogledala sam u nathana puna boli, a istodobno i gorčine.
- Ljubavi, smiri se! Nije nitko htio da james bude mrtav! Znaš i sama kako su ga svi voljeli!- odgovorio mi je nathan smirujući me.
- Svi su ga voljeli, da znam to. Osim?- prekinuo me je u tom trenutku
- Osim? Tko haley?- upitao me je nathan sve više zabrinut.
- Pa peter, već je jedanput pokušao ubit jamesa, a i tebe!- uplakana sam mu odgovorila.
- Hales, smiri se! Pa znaš da je on bio u zatvoru radi toga i kad je izašao morao je napustiti tree hill i što dalje otići!- rekao mi je.
- Ali….- prekinuo me je nathan
- Ništa ali! Peter ne smije u tree hill. Sada se samo trebamo pobrinuti za jamesa i za pogreb!- sjetivši me da moramo to, briznula sam u plač.

Tada sam se opet sjetila jamesa. Srećom nathan je bio uz mene. Nije mi dao da se slomim. Svi koji su nas poznavali u tree hillu došli su podijeliti bol s nama. Suosjećali su s nama. U jednom trenutku nathan mi je nešto prišaptao na uho.

- always and forever!- posjetio me je nathan
- uzvratila sam mu, always and forever!- uhvativši ga za ruku.
- Hales, prebrodit ćemo mi i ovo! Neće biti lako, ali hoćemo.- rekao mi je utješno.

Poslije su došli do nas lucas i brooke.

- stvarno smo ga voljeli, bio nam je kao naš sin! Hales, ne brini on je sada uz nas i uvijek će nam ostati u srcima!- rekla nam je brooke u svoje ime i lucasovo.
- Draga, rane ću zacijeliti s vremenom.- uputila nam je riječi peyton, koja je došla do nas s jackom i janny.
- Hvala vam svima! Što ste došli, što ste uz nas u ovim trenutcima.- nathan im je uputio riječi zahvale, koje su zvučale tako tužno.

Došao je i taj najteži trenutak u našem životu. Trebali smo otpratit jamesa na groblje. Svi smo stajali uz grob, koji je bio namijenjen jamesu. Kada su ga počeli spuštati u grob otrgla sam se od nathana.

- neeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee!!!!!! James, ne ostavljaj me, povedi me sa sobom.- uhvatio me je nathan zagrlivši me

svi su tada briznuli u plač. Kada je odjedanput progovorio lucas.

-Tragedije se događaju. I što onda, dići ruke? Odustati? Ne. Kad ti srce prepukne, moraš se vraški boriti samo da preživiš. Zato što i jesi živ. A bol koju osjećaš... To je život. Zbunjenost i strah? Podsjećaju te da negdje postoji nešto bolje i
da se za to vrijedi boriti.- plačući je govorio lucas nad grobom. Gledajući dok ga zatrpavaju.
. došao je do mene i nathana i rekao.

- ne brinite! Bol će s vremenom proći. A dok ne prođe imate jedno drugo, za utjehu- rekao nam je lucas pun ljubavi.

Volio je jamesa, kao da je njegov sin.



Večer


Nakon što su svi napustili groblje, nathan i ja smo ostali još neko vrijeme. Kada smo se uputili doma, odjedanput sam vidjela neku sjenu.

- nathan, jesi vidio?- upitala sam ga zabrinuto.
- Ne, nisam ništa! Hales, idemo doma?- upitao me je, već iscrpljen od svega.
- Da, idemo! Vrijeme je!- odgovorila sam mu primeći ga za ruku.

Nakon što smo došli doma tamo nas je dočekala julia, jamesova dadilja. Kraj nje je stajao kovčeg. Kada je napokon progovorila.

- nathan, haley…….- zastala je.
- Žao mi je radi jamesa, ja sam kriva.- kada sam je ja prekinula.
- Julia, što ti je? Pa nisi ti kriva! Nitko nije kriv!- odgovorila sam joj zagrlivši ju.
- A što radi taj kovčeg tu?- upitao je nathan.
- Ja…… odlazim. Više me ne treba te. Jamesa više nema. Pa mogu ići.- kroz plač je odgovorila.
- Ne! Ti ovdje ostaješ? Istina jamesa više……- kada sam prekinula nathana.
- Da više to nisi ni pomislio, on je tu uz nas, u našim srcima!- odgovorila sam mu ljutito.
Nakon nekog vremena, spriječili smo juliju da ode. Nathan i ja smo krenuli na spavanje. Iz početka nismo mogli zaspati mislili smo na jamesa. Pred zoru nathan me je čvrsto zagrlio i ponovio mi.

- always and forever! Pokušaj zaspati ljubavi!- tim riječima znala sam da je uz mene, a on je znao da sam ja uz njega. Znali smo da nismo sami. I napokon sam usnula u njegovom sigurnom naručju.

Sutradan


Danas smo se probudili nešto kasnije nego prošli put. Točno bilo je podne. Od jedanput sam čula krik. Dolazio je iz jamesove sobe. Nathan i ja smo odma potrčali u njegovu sobu da vidimo što se zbiva. Kada smo ušli u sobu, ima li smo što i vidit. James je ležao nepokretno na podu od sobe, a kraj njega ogromna zmija. Bila sam tako prestavljena. Nathan je dotrčao do njega, nije ni razmišljao o zmiji, nego je samo uhvatio jamesa i otrčao iz sobe. Ja sam stala par trenutaka još na vratima od sobe i zurila u onu zmiju koja je zurila u mene. U jednom času sam čula nathana koji mi viče da se požurim, da moramo jamesa voditi u bolnicu.

-haley, požuri!!!!!!!!! James je u nesvijesti!!!!!- čula sam glas od nathana koji je bio prestravljen.

Na izlasku vidila sam prozor otvoren od sobe, ali nisam išla tada za tim jer sam istrčala iz kuće, ušla u auto i odjurila sa nathanom i jamesom u naručju do bolnice. Držala sam ga u naručju, tako nepokretnoga, nije davao znakove života. Nakon par minuta nalazi li smo se ispred bolnice. Bolničari su došli brzo po jamesa. Odveli su ga spasiti. Sada smo samo trebali čekati. nathan i ja smo zurili za bolničarima koji odvodu jamesa u hitnu. Kada ih više nismo vidili, pošli smo za njima. Prošlo je par minuta, ali činili mi se kao da je prošla cijela vječnost. Kada je odjedanput nathan razbio onu tišinu sa riječima utjehe.

- hales, bit će sve u redu vidjet ćeš!- rekao mi je tako nesigurno
- nadam se, jer ako on ne bude dobro, ako on……- nisam ni dovršila, nathan me je prekinuo
- hales, što ti je' da to više nisi ni pomislila!- rekao mi je zagrlivši me.

Nakon toga ostali smo u čekaonici, čekajući da nam neko nešto reče. Nathan se ponašao tako jako, radi mene, ali vidjelo se da i on misli kao i ja. Opet je nastala tišina.
Nakon pola sata, došli su peyton, brooke, lucas i jack. Razbili su tišinu kada su počeli svi u jedan glas govoriti.

- kako je james?- upitali su zabrinuto
- ne znamo ništa još!- odgovorio im je nathan
- došli smo do vas doma, kadd nam je rekla julia da ste odjurili u bolnicu sa jameson.- rekao je lucas
-
julia je naša dadilja za jamesa. Kada smo mi odjurili ona je ostala doma i ubila zmiju.

- nismo je tili ništa više zapitkivat, jer je bila cijela u šoku, nego smo samo odjurili vamo!- javio se jack
- hvala vam što ste došli!- zahvalio im je nathan

ja sam cijelo vrijeme šutila. Razmišljala sam o nečemu. Razmišlljala sam o onome otvorenome prozoru. Kada sam im odjedanput rekla.

-ovo nije slučajno!- rekla sam im, a oni su me pogledali. Kada me je upitao nathan
- hales, o čemu ti?- upitao me je nathan, na što se nadovezao lucas.
- da haley, što nije slučajno?- upitao je lucas
- ovo nije slučajno, ovo sa jameson!- pogledala sam nathana-
- ljubavi, što ti je?- upitao me je nathan zagrlivši me
-sigurno je u šoku, pa nezna šta govori.- rekla je brooke nathanu
- ne!!!!!!! Nisan u šoku! Znam što govorim!- pogledala sam ljutito brooke
- ljubavi, smiri se! Bit će sve u redu sa jamesom!- već me je nathan zabrinuto počeo gledati.
- ne neću se smiriti, james je tamo u hitnoj. Ništa ne govoru kako je! Neko je stavio zmiju u njegovu sobu.- rekla sam im napokon vičući.
- što? Što si rekla?- upitao me je nathan, dok su me ostali gledali u čuđenju.
- da! Da nathan! Kada si ti odjurio sa jameson iz kuće, ja sam tamo stajala i gledala u onu zmiju. Na odlasku primjetila sam otvoren prozor!- odgovorila sam im.
- što? Pa niko nije otvarao prozor!- odgovorio je nathan cijeli u čuđenju.
- što ti želiš reći haley? Da je neko provalio i stavio zmiju u jamesovu sobu?- upitala je peyton
- da! To želim reći! Nema drugoga objašnjenja!- rekla sam kroz plač.

Naš razgovor je prekinuo dolazak doktora. Došao nam je reći što je sa jamesom.
Nathan ga je upitao cijeli zabrinut. Tada se vidjela njegova zabrinutost. Više nije bio onako jak, kao na početku. Cili se slomio.
- doktore, kako je james? Jeli dobro?- upitao ga je nathan kroz plač.

Nikada ga nisam vidjela da plače.


P.S. nastavak slijedi idući put. Ne znam kada će biti, ali uskoro neće, jer iman obaveza puno. Nadam se da vam se sviđa nastavak!!!!!!!!!!!!!!!!!

Dan mature


Eto svanuo je i ta dan. Dan naše mature. Svi su u tree hill u nekon žurbi. Nathan i ja razmišljamo da ne idemo na maturalni ples. Naši nas prijatelji nagovaraju da idemo, ali ne želimo dovesti u pitanje moju trudnoću. Spremna nam je odjeća, ne znamo još. Nedavno su prekinuli lucas i peyton. Razlog. Voli još brooke, ona je žena njegova života, ona je prava. Peyton? Nije joj prekid teško pao, jer voli još jacka. Lucas će večeras zaprositi brooke, nadam se da će pristati i da ću biti sretni kao nathan i ja. Da vidite u brooke haljine, naravno sama je kreirala. Usput je još napravila meni i peyton. Stvarno je super prijateljica. Kada malo razmislim, morala bi ići na maturalni ples, ipak…… brooke se trudila da mi tu haljinu kreira. Budem nagovorila nathana, bit će sve u redu s dijetetom.
-ej, dragi!- ugledala sam nathana
-dobro jutro, ljubavi- odgovorio mi je i poljubio
- znaš, razmišljala sam o nečemu dok si ti spavao!- rekla sam mu
-reci- odgovorio mi je pun znatiželje
- da odemo na maturalni ples?-
- ali hales- zabrinutim me je pogledom pogledao
- ništa nathan, neće mi se ništa dogoditi, da odemo na par sati, pa neće mi se ništa dogoditi- pogledala sam ga puna ljubavi
- ok, hales! Ali samo dva sata!-
- ok, hvala- zagrlila sam ga


večer

nalazili smo se ispred škole.
Iz dvorane je kreštala muzika, naravno moj album koji sam snimila nedavno.
- rekla sam joj da ne pušta ono- ljutito sam rekla nathanu
- znaš kakva je peyton- pokušao me je nathan smiriti
- onda, da uđemo- upitala sam ga
tamo su bili svi naši prijatelji. Lucas, brooke, peyton, jack, rachel, bevin, mouth, skils……..
došli smo do njih.
Zabava je počela.
Lucas me je odveo sa strane da mi nešto kaže.
- vrijeme je, zaželi mi sreću- rekao mi je zabrinuto
- ma brooke će pristati, luke!- rekla sam mu smireno
- ne brini se ništa, sve će proći super, sretno, lucas-
- hvala hales- otišao je

uzeo je mikrofon i došao do brooke.
Cili nervozan počeo joj je govoriti.
- brooke, nešto sam svatio, napokon. Volim te, brooke. Ti si žena moga života, oćeš li se udati za mene?- gledao je u brooke koja se rasplakala
svi su bili iznenađeni njegovim pitanjem,
Dok smo svi čekali odgovor od brooke, nastala je tišina. Napokon je prozborila.
- naravno, lucas. I ja tebe volim, od prvog trenutka kada sam te vidila- kroz suze je rekla.
nastala je teška galama, pljesak, zvižduci.
Nakon maturalca, krenili smo svi na igralište naše, gdje smo se stalno okupljali. Naši momci su odigrali po zadnji put utakmicu. Utakmica je bila za pamćenje. Navijačice su otplesale zadnji put koreografiju, ali bez mene jer ja nisam mogla. Bilo je za pamćenje.
Maturalac mi budi tolika sjećanja. Zašto? Zato jer sam tu noć rodila svoga sina jamesa. Presladak je.


Nakon četiri godine

Eto ga…. Prošle su točno četiri godine od maturalca, james se na današnji dan rodio, danas mu je rođendan. Pune četiri godine. Nathan i ja smo ponosni roditelji. James sliči na nathana. Napravili smo mu malu zabavicu za četvrti rođendan. Ne zna ništa, ipak je iznenađenje.
Izašla sam pred kuću, kad sam ugledala lucas i brooke.
- ej ljudi, odakle vi? Zar niste rekli da imate obaveze?- upitala sam ih iznenađeno
- a di je pozdrav?- pitala me je brooke
- oprosti te, ali iznenađena sam!- zagrlila sam ih.
- E pa to nam je i bila namjera, hales- rekao mi je lucas sa osmijehom na licu
- Gdje je naše kumče- povikali su oba dvoje u isti glas.
- Nathan ga je odveo na naše igralište, dok mi sve pripremimo za rođendan- objasnila sam im
- Jedva ga čekamo vidjeti!- rekao je lucas i pogledao prema brooke, gledajući je takvim istim pogledom kao i prije četiri godine kada je zaprosio.
- Idem ja k njima, jedva ih čekam vidit! Nedostajao mi je ipak tree hill!- poljubio je brooke i otišao


Nathan i james na igralištu

-sine, ovdje smo tvoj stric, ja i ostala ekipa stalno igrali košarku, zabavljali se! Bila su to dobra vremena, ovdje smo igrali posljednju utakmicu, na dan kada si se ti rodio!- pričao je jamesu koji ga je pozorno slušao.
-tata, hoće li doći stric lucas i strina brooke- upitao ga je znatiželjno.
-pa……- nije znao kako da mu odgovori kada su čuli poznati glas.
-ej vas dvojica- pozdravio ih je lucas sa smiješkom.
- ej striče!- potrčao je james prema lucasu.
- ej brate- pozdravio je nathan lucasa
- dugo te nije bilo? Jeli brooke došla s tobom?- upitao ga je nathan pun pitanja
- brooke je došla isto, nismo mogli ovo propustiti. Nije nas bilo punu godinu dana. Točno danas smo ošli iz tree hilla.- upustio se lucas u razgovor
- koliko ostajete?- upitao ga je nathan.
- da, striče koliko ostaješ?- upitao ga je radoznalo james
- pa……. Ostajemo duže!- odgovorio je zagonetno lucas
- koliko dugo?- opet ga upita nathan
- nathan, ostajem zauvijek ovdje- odgovorio mu je.
- ali tvoja karijera, karijera od brooke? Pa šta je s tim? Zar će te odbaciti svoje snove?- upitao ga je pusta pitanja u jednome dahu.
- ej smiri se! Ne mislimo odbaciti snove, ali možemo graditi karijere i ovdje. Pa ovdje su naše obitelji, prijatelji, ovdje je naš dom. A i brooke je…..- nije ni završio kada ga je upitao nathan
- što brooke?- zanitiželjno ga je pogledao
- e, pa……. Buraz, postat ću tata! Brooke je trudna!- sa osmijehom mu je rekao
- e pa buraz čestitam- odgovorio mu je.


Večer, zabava


kada su došli sva trojica, zaželjeli smo jamesu rođendan. bila je i stara ekipa. Za ne vjerovati svi koji su otišli iz tree hilla, danas su se vratili doma. U naš tree hill, u kojemu naviru sve naše uspomene. Eto prošle su te četiri godine, super smo se zabavili sa jamesom, mojim i nathanovim sinom. Nije se ništa promijenilo, jedino šta je james sada s nama. Oni se nisu promijenili. Tree hill je kao nekada.



P.S nadam se da vam se svidio početak priče. Ubrzo očekujte nastavak!!!!!!!!!!!!!!